Дуго година по објављивању књиге "Хравати у светлу историјске истине", није се знако ко стоји иза псеудонима Псуњски. Сада скоро са сигурношћу можемо тврдити, да је то био Велиша Раичевић. Књига је сигурно настајала доста дуго, а одштампана је била у Београду марта 1944., нешто пре ослобођења града. Гестапо, тајна полиција немачког рајха је, изевесно због издаје, упала у штампарију у којој је била књига штампана, и запленила скоро целокупан тираж.
Немци нису хтели да открју истину о историји Срба и лажљивост Хрвата у њиховом фалсификовању историје. На крају крајева, Хрватска је била савезница, а Србија окупирана и са привременом владом. Одмах по ослобођењу преостале примерке је тражила и запленила југословенска тајна полиција, а штампара Антуна Рота су крајем 1944. прогласили за окупаторског савезника и убили га на непознатом месту.
За Псуњског се није знало ко је, па је могао да се узвуче. Већину примерака књиге су пронашли, а њихови власници су, по обичају, завршили на Голом отоку. Званична институција, Народна библиотека Србије, први примерак књиге добија тек 1981. године, после смрти Јосипа Броза - Тита. Примерак у свом архиву има и Српска православна црква, а неколико примерака имају некадашњи ауторови пријатељи, који вешто прикривају своји оригинални примерак, јер књига није писана низ длаку данашње српсле власти.
САДРЖАЈ
1. Порекло Хрвата, 5 2. Прва самосталност под Томиславом, 13 3. О старини српског имена, 18 4. Хрватско ”повијесно право” и гусарење по српској историјској баштини, 30 5. Српство за време прве хрватске самосталности, 38 6. Похлепа за српском Босном и њеним владарима, 40 7. Хрватски јаничари, 51 8. У једној руци крст, а у другој мач, 53 9. Доба отимања као претеча хрватске историјске књижевности, 63 10. Основе хрватске писмености и књижевности, 70 11. Истребљење Срба као програм хрватског сабора кроз векове, 77 12. Илирско закулисје, 87 13. Хрватска статистичка тенденција, 99 14. Историјат уједињења и његове последице, 109 15. Бановина Хрватска, 121 16. ”Независна Држава Хрватска”, 132 17. Закључак, 192 18. Поговор, 198 19. О Велиши Раичевићу - Псуњском, 199 20. Осврт на издање из 2006., 202 21. Међумрежно издање, 203 22. Издање из 2011., 205