Hronika najavljene smrti

Možda je Hronika najavljene smrti „najrealističnije“ delo Gabrijela Garsije Markesa, jer je priča zasnovana na istorijskom događaju koji se odigrao u piščevoj rodnoj zemlji. Kada roman počinje, već se zna da će braća Vikario ubiti Santijaga Nasara uistinu, već su ga ubili kako bi sprali ljagu sa ukaljane časti sestre Anhele, ali roman se upravo završava u trenutku kad Santijago Nasar umire. Ciklično vreme, kojim Garsija Markes majstorski barata u nizu svojih knjiga, iznova se pojavljuje ovde temeljito razgrađeni na svaki svoj tren, a sve njih, minuciozno i bez greške, pripovedač sklapa u ponovnu celinu te tako izveštava o onome što se zbilo godinama pre toga, pa kad se u svojoj pripovesti kreće napred nazad po povratku na mesto događaja, godinama kasnije, on uspeva da iznese i sudbinu preživelih. Radnja je ujedno kolektivna i lična, jasna i dvosmislena, i obuzima čitaoca od samog početka, iako on već zna njen rasplet. Dijalektika između mita i stvarnosti ovde je još jednom izražena prozom tako nabijenom snagom opčinjavanja, da je ta proza uzdignuta do samih granica legende.