Hrana budućnosti ili bioterorizam: primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi

Autor se prihvatio sigurno najkontroverznije teme s kraja XX i početka XXI veka, teme koja će još godinama biti predmet spora naučnika, javnosti, kompanija i država. U studiji je eksplicitno iskazana zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica primene tehnologije genetskog inženjeringa na čovečanstvo, kao i zbog njene uloge u ponovnom prikrivenom vaskrsavanju eugenike i neodlučnosti državnih institucija širom sveta u odbrani autohtonih vrsta biljaka i životinja. Studija će doprineti i oponentima i proponentima genetski modifikovanog inženjeringa da sagledaju brojne aspekte ove tehnologije, koja vodi ili stvaranju novog života ili samouništenju postojećeg.
(Prof. dr Koviljko Lovre)

Transgena tehnologija podelila je naučnu i širu javnost na pristalice i protivnike. Prvu grupu karakteriše moć, drugu brojnost. Ovo nije slučajno, i dostiže nivo borbe za Orvelovu državu i protiv nje. Transgena tehnologija je, sada je već sasvim jasno, dobila obeležje jednog od stubova globalizacije i afirmisanja korporacija kao država. Moć transgene tehnologije u promeni sveta koji poznajemo izuzetno je velika i u javnosti nedovoljno poznata. Nadam se da će ova studija dr Tatjane Papić Brankov obogatiti ne samo javnost Srbije već i, kako se to sada kaže, regiona, novim podacima, koji će doprineti boljem razumevanju moderne biotehnologije kao i formiranju ličnog i kolektivnog stava.
(Prof. dr Miodrag Dimitrijević)