Храм светог архиђакона Стефана

Писати о тајни храма као о месту обитавања Бога и људи, Анђела и Светитеља, као месту где се сусрећу Бог и човек, Небо и Земља, видљиво и невидљиво, пролазно и вечно, није обично писање и домишљање.

На улазу у један храм код старих Грка стајао је натпис који је упозоравао посетиоце: „Нека не улази ко не зна математику“. Код проте Србољуба је обрнуто. Он каже читаоцима ове књиге и посетиоцима храма Св. Стефана, дођите сви, ништа није тешко и неразумљиво, помоћићу вам да уђете и останете заувек у Цркви као вечном Царству Божијем. Оно што будете читали у овој књизи и што будете гледали – посматрали на зидовима овог храма освештаће ваше очи, физичке погледе, али и унутрашње очи душа ваших, и цело ваше биће, и постаћете или можете, ако хоћете, да постанете не само пуки посматрачи, већ и једни од оних чији свети ликови су изображени – насликани у овом храму…