Хораи

Модра визија висина које се губе у бездану – море и небо стапају се у блиставој измаглици. Пролећни је дан, а час јутарњи. Само небо и море – једна јединствена плава бесконачност... Испред плешу искрице светла над таласима који се вијугају и поигравају тракама пене. Али мало даље се не примећује никакво кретање; само боја – нежно, топло плаветнило воде које се стапа с плаветнилом ваздуха. Нигде се не види хоризонт, него само даљина која лебди у простору. Пред тобом се простиру силне дубине, над тобом је свод силне висине, а што више гледаш у висину, боје постају све дубље.

У Хораију нема ни смрти ни бола; тамо не познају зиму и цвеће никад не вене, а воће увек обилато рађа, и ко једном окуси ове плодове никад више не осети ни глад ни жеђ. У Хораију расту чаробне биљке со-рин-ши, рику-гô-аои и бан-кон-тô, које лече сваку болест, а тамо ниче и магична трава јô-шин-ши, која оживљава мртве. Та магична трава се наводњава чаробном водом, од које један гутљај даје вечну младост…“

Садржај

Куса-хибари
Шинђу
Прича о О-Теји
О једном огледалу и звону
Хораи
Плесачица
Вечна женственост
Испуњена жеља