Ходочашће Илије Илића: чудесан подвиг једног од див-јунака Великог рата

Ово је узбудљива, потресна проза из пера потомка оданог патриотском подвигу прадеде, прича која изазива дивљење и усхићење данашњег читаоца, удаљеног дуже од једног века од заноса и пркоса малог слободољубивог народа, који је у Великом рату својом пожртвованоћу, храброшћу и слободољубљем задивио цео свет.

Књига „Ходочашће Илије Илића“ чита се без застоја, мами неодољиво занимљивим доживљајима главног јунака, изазива симпатију и емотивну приврженост његовој епохалној родољубивој пустоловини… Илијина решеност да савлада све препреке, да пређе половину земаљске кугле не би ли се придружио браћи која се на Солунском фронту бори за ослобођење Србије, јединствен је пример исконског зова крви, оног порива одбране националног бића, традиционално укорењеног у српском народу током његове славне историје.

Аутор, Миодраг Б. Илић, не само што одужује дуг према прадеди, једном од безброј непознатих и такорећи заборављених хероја, већ нас упућује на обавезу да због њихове несебично проливене крви саобразимо свој морални однос са савременим тежњама земље у којој живимо…

Садржај
ОДИСЕЈА НЕЗНАНОГ ЈУНАКА, 7
ПРЕДГОВОР АУТОРА, 9
Глава прва: РУМУНИЈА, 13
Глава друга: РУСИЈА, 79
Глава трећа: МАНЏУРИЈА, 156
Глава четврта: ЈАПАН, 208
Глава пета: ПУТОВАЊЕ ОКЕАНИМА И МОРИМА, 215
Глава шеста: СОЛУН, 247
Глава седма: СОЛУНСКИ ФРОНТ, 280
Глава осма: „У ИМЕ БОГА, ПОЛАЗАК У ОТАЏБИНУ”, 342
Глава девета: ЛАБУНИШТЕ, 383
Глава десета: ЛАБУНИШТЕ – ПОСЛЕ ИЛИЈИНЕ СМРТИ, 443
ПОГОВОР, 457
Литература, 466
Захвалност, 467

О аутору
Миодраг Илић је рођен 1960. године у Београду, где се и школовао. Предодређену каријеру економисте, врло брзо је заменио информатичким вештинама.

Од малих ногу, за читање књига, заинтересовала га је мајка, професорка књижевности. На жељу за писањем, вероватно, имала је утицај и генетика, јер је мајчин ујак био први писац родом из Бијељине.

У Београду је завршио основну школу “25. мај” на Новом Београду, Прву економску школу “Владимир Перић – Валтер” и студирао Економски факултет у Београду. У склопу стручног усавршавања, са успехом је завршио многе курсеве и едукације информатичког садржаја, као и из ИСО 9001 стандарда.

Од 1987. године почиње пословну каријеру у Београду, радећи у неколико великих трговачких ланаца. Стиче искуство у свим пословним процесима компанија у којима је радио, од малопродаје, преко финансија па до службе ИТ (АОП – аутоматска обрада података, како се то некада звало).

Средином 1997. године, заједно са супругом Драганом, оснива породичну компанију Линком-ПЦ доо, која је све до 2025. године са успехом пословала у региону бивше Југославије.

Иако микро компанија по величини, оставила је неизбрисив траг својим ангажовањем и учешћем у највећим пројектима.

Резултат свега тога су и две значајне IТ Awards награде у 2014. години: Certificate of Excellence – IT innovation of the year, Certificate of Excellence – Special award for contribution to IT Infrastructure, које је доделио IT Awards жири, који је предводио профессор Др Драган Ћосић, у међународној конкуренцији пријављених ИТ пројеката.

У фебруару 2014. године покренуо је портал “Рецепти и Кувар онлајн”, који након само две године рада, добија престижно признање ТОП 50, чиме је овај портал сврстан у 50 најбољих сајтова у Србији за 2015. годину, по одлуци жирија PC Press магазина.

Почетком 2017. године на порталу Рецепти и Кувар онлине, Миодраг Илић покреће акцију прикупљања традиционалних рецепата. Овај пројекат, као необично важан за за очување нематеријалне културне традиције народа који живе на овим просторима, инстутуционално и организационо је подржала Привредна комора Србије:

„Традиционални рецепти домаће кухиње важан су део нематеријалне културне баштине сваког народа. На листи елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, поред старих заната, народних обичаја, песама и игара, уз наивно сликарство Словака, налазе се и Белмуж, Израда пиротског качкаваља, Пазарске мантије (традиционални начин припреме). Ови елементи су значајни за очување националног идентитета, али представљају и неизоставан део различитих туристичких производа.“