Хлеб и страх

Својевремено хваљен и оспораван, роман Хлеб и страх, сада, након две деценије, показује се као незаобилазан оријентир за разумевање Брозових оловних деценија у Србији, али и као један од најблиставијих примера књижевно успешног споја постмодерних и традиционалних стратегија приповедања.

„Хлеб и страх и јесте нека врста синтезе Савићевих ранијих књига, али не као понављање већ исказаног, већ по исписивању нових, трајнијих искушења људских судбина." - Вук Крњевић, Књижевна реч

„Приче и романи Милисава Савића стоје у антологијској мапи српског приповедања као каква ретка биљка у богатом хербаријуму. Очуваних боја и очуваних мириса." - Михајло Пантић