Писано је много књига о Хиландару, али ниједна до сада није третирала овакву тему коју је обрадио архимандрит Алексеј. Будући да је и сам у више наврата боравио у Хиландару, снажно је осетио нит, везу, некада јачу, а некада тању, између монаха Хиландараца и високе јерархије Српске цркве. Тако великим бројем изврсних јерарха и светитеља на челу цркве, тешко би могао да се похвали иједан манастир на свету, а поготову у Срба.
Оснивачи манастира Хиландара, преподобни Симеон (Немања) и његов најмлађи син Свети сава, материјално потпомогнути од српског великог жупана Стефана, касније краља Првовенчаног, имали су племениту идеју да Хиландар буде кошница за васпитавање и образовање будућих јерараха Цркве српске. Колико је само пчела и матица дала та кошница која се зове Хиландар. сан оснивача Хиландара се и остварио, што нам ова књига о. Алексеја и сведочи. Ова књига нам сведочи да је тако кроз историју Срба и Цркве и било, понекад са мањим, а понекад са већим прекидом – услед историјских прилика, односно неприлика – до данас, чега је и сам потписник ових неколико пролошких редова сведок