Харфа душе

Роман Светлане Лекић „Харфа душе“ је монолог једнежене пред одабраном саговорницом, монолог који је истовремено и хронологија њеног живота. ако је прерана смрт оба родитеља била несрећан стицај околности, главна јунакињаће врло рано схватити да ће њена упућеност на дом за незбринуту децу заувек обележити њен живот, који ће протећи, наравно, међу људима, али никад без оног двосмисленог односа почетног разумевања и коначне дистанце према њој. ова прича није прича о патњи и болу због губитка родитеља, већ прича о немогућности попуњавања празнине коју један такав губитак доноси.