Данашњи млади читалац који тек упознаје вредности српске поезије двадесетог века уз име Оскара Давича (1909-1989), по свој прилици, везује тек неколико патриотских песама, међу њима и “Србију”, једну од најлепших песама Србији на српском језику, затим добро познати песнички циклус под насловом “Хана” и, можда, роман “Песма”. Исувише мало - могло би се казати - кад је реч о аутору који је иза себе оставио још десетак других романа, књиге приповедне, путописне и есејистичке прозе, као и тридесетак песничких збирки, од којих су многе издржале пробу времена, важећи притом и тада и данас за једног од најплоднијих и најугледнијих писаца српске књижевности.