су дело истакнутог српског књижевника – комедиографа, романсијера, есејисте – Бранислава Нушића. Како и сам аутор у предговору књиге тврди ова књига резултат је одржаног обећања деци да ће написати нешто и за њих. Но, са оном врстом радозналости и смеха са којом су деца читала његове књиге намењене старијој публици, што је и узроковало пишчево обећање, старија публика се враћа Хајдуцима. У предговору књиге, аутор је истакао да догађаји из овог романа нису у потпуности измишљени, већ да имају аутобиографске елементе. Читање Хајдука значи дружење с Врапцем, Глуваћем, Дроњом, Цврцом, Тртом, Брбом и Нушићем дететом – односно с друштвом које се окупља на храстовом дрвету; читање овог дела такође означава много смеха уз описе ових јунака и њихов бунтовнички дух.,