Хајдуци

Роман је писан у првом лицу из перспективе дечака за којег можемо претпоставити да је реч о самом писцу Нушићу. Радња романа смештена је на крај 19. века у место на обали Дунава, у близини Смедерева.

Бранислав Нушић је овим романом показао умеће спајања фолклорних елемената (велика присустнос народних прича и песама), дечије тематике, хумора и традиције. Одбегли хајдуци неодољиво подсећају на Ћопићеве „орлове“ и бројне друге дечије дружине које под утецајем политичких и историјских околности обликују своје дане и игре.

Пошто су Хајдуци написани првенствено за дечију публику, не чуди што кроз дело налазимо бројне поуке и мудре мисли. Такође, намера писца је да децу подучи и народним причама које деца причају око ватре, а и да им прикаже важност и вредност народне поезије, чији главни промотер у роману постаје Врабац.

Нушић је умесно испреплео бројне хумористичне ситуације којима животи ове деце итекако обилују, што дело сврстава и у једне од најбољих хумористичних дечјих романа.