Гроб без дна: приче

Дело Гроб без дна су сабране приче Емброуза Бирса у једној књизи.Његове приче било да говоре о војницима у запенушаним вртлозима рата и бесмисленог (само)сакаћења, или о цивилима који се са својим слабостима често сусрећу уз помоћ објективно-корелативних натприродних створења, оне сведоче о писцу који је на врхунски начин научио Поову лекцију из писања кратке приче – ефектне, концизне, економичне, без сувишности, подређене једном доминантном ефекту. Тако се у Бирсу сједињавају две струје, једна, отровно-сатирична, потекла од Ирца, Џонатана Свифта, и друга, још макабричнија, типично америчка, зачета код Едгара Алана Поа. То су приче гротеске, страве и апсурда, ироније и разочараног, али још у траговима присутног идеализма – јер ни уметности не би било без тог трачка вере да све још није изгубљено, да се још увек вреди борити.