Grimizna bašta

Dramatična priča kakva dosada nije zadesila nijednog moskovskog slikara   Precizan okvir romana  Grimizna bašta  gotovo da i ne postoji. Ovde nema drugih pitanja sem onoga koje protagonista, u čekaonici Aerodroma „Šeremetjevo“, sebi ponavlјa kao mantru: Da li će umetnost spasiti čoveka? Osnov za tako nešto jesu njegovo zgražavanje i očajanje zbog smrtonosnih lјudskih grešaka. Razrešavajući ovo pitanje, Karan poništava uspeh svog junaka, izjednačavajući ga s beskućnikom. Život na Istoku ga je značajno izmenio, do mere koju nije mogao da predvidi. Osećao je svemirsku usamlјenost, maštao je o večnoj lјubavi, koja se nikako nije dala pronaći. Povratili su se u njemu san o atelјeu, o pariskom limenom krovu i čežnja za  Đokondinim  osmehom... Ne iznenađuje odredište radnje: njegova bašta se sasvim prigodno našla i kao začetak svih onih koji imaju korene. Krunska metafora o njegovom uspehu jeste povratak u volјeni grad na krilima Velikog Maga. Na taj način otkrivena je priča o najčudnijem letu u istoriji letenja. Ovo je mesto gde su uspomene ravne iluziji, i nije primetno u kom se trenu međusobno prestižu. Smrt nije konačna odrednica u grimiznoj bašti, u njoj nećete videti bilјku kao razvoj pupolјka, cveta i ploda, doživećete samo uvid u njenu suštinu, poput aviona koji leti unazad. Prikazujući tako scenu lјudskog života, Karanov Baštovan pohranio je objektivni karakter estetskog sagledavanja ideje i nestao u beskraj. Kao posledica, na kraju, nameće se nerazjašnjena dilema da li smo svi mi ipak samo plodovi grimizne bašte...