Григорије Божовић: Путописи

Григорије Божовић спада у ред значајнијих српских међуратних писаца. Објавио је четрнаест књига, од којих осам збирки приповедака. Преостале чине путописи, краћи записи о људима и крајевима, накнадно сабрани из Политике, чији је био и стални сарадник. Његов књижевни опус обухвата 180 приповедака и око 440 путописа од којих су многи објављени и у „Политици“ у време када је радио и као репортер овог дневног листа. Почетак његовог рада обележен је збирком Из Старе Србије (1908), а крај Приповеткама (1940), у издању Српске књижевне задруге. 1935. године издао је збирку приповедака Тешка искушења а 1939. године збирку приповедака Под законом – те две збирке, уз ону из 1940, садрже највредније Божовићеве приповетке. Божовићеве приповетке су тематски усредсређене на Стару Србију (највише на Косово и Метохију, једним делом на Македонију, пре свега на Битољ у којем је службовао). Најзначајније су: Чудни подвижник, Мучних дана, Тиваидска напаст, Кад се царства мијењају, Злате из Слатине, Њен суд и Оклопник без страха и мане.
Иако се и данас воде полемике око улоге Григорија Божовића у догађајима током Другог светског рата, суд је недвосмислено током процеса рехабилитације установио да је Божовић био личност која је настојала да на просторима сукоба зближи припаднике различитих верских заједница и различите народе, Србе, Муслимане, Албанце, па и Бугаре. Између осталог у образложењу рехабилитације се наводи да је био ангажован и у националном раду, а да је искуство живота у мултинационалној средини, на Косову и Метохији, преточио у књижевна дела која имају непроцењиву вредност за проучавање сложених мултиетничких догађања на просторима Старе и Јужне Србије.