Грешне душе

ПРЕДГОВОР

Жели се од мене предговор за "Грешне душе". Морам да сричем. Чим је у питању душа људска пред нама се пружа безобални океан језиве и божанствене тајанствености. А кад је у питању грех, ту се мајушно људско сазнање претвара у грч од несагледаности његове тајне и силе. Душа људска, самим својим постојањем, стално се прелива преко свих граница нашег видљивог земаљског света, и тоне у оностране бескрајпости. Но исто тако и грех. И једно и друго као да нису од овога света већ од онога. И стварно тако и јесте: душа је од Бога, грех од ђавола. Када се душа преда Богу, и живи по његовим законима, онда се живот њен постепено претвара у рај. А када се душа пода греху, њен се живот постепено претвара у пакао. То нам речито сведоче "Грешне душе" својом сировом земаљском стварношћу.

Грех је једина неприродност у природи и човека и космоса. Туђинац, странац, уљез, злочинац, мучитељ, убица ето то је грех у свакоме од нас. Али, по разорности својој, грех је у суштини ђаво. По ненадмашној дефиницији ненадмашног благовесника Христовог, светог Јована Златоуста: "Ђаво је грех". Ето, у томе је сва тајна греха, и сва сила греха, и сав ужас греха, и сав пакао греха. Нема ђавола без греха, ни греха без ђавола. И у најмањем греху крије се ђаво. Свакако мали, али ипак ђаво. А ђаво не зна за милост према човеку. Када грех сазри, рађа смрт. Ето коначне страшилности греха: смрт. Искуство рода људског потврђује: грех и смрт су личне ђаволове силе. Помоћу њих ђаво држи грехољубиве људе у свом одвратном загрљају. Докле? Док се не покају. И то нам убедљиво сведоче "Грешне душе".

У нашем земаљском свету огромна је "тајна безакоња", тајна греха, тајна зла. Насупрот тајни добра...