Интегралност Грачанице као изузетног споменика у српкој уметности XИВ века захтевала је целвиту научну обраду у виду комплетне монографске студије у којој је подједнака важност дата и архитектури и зидном сликарству.
Овако замишљена, свакако је и оправдана као издавачки подухват и из разлога што овај мћстрални српски споменик није, у дугом низу година његовог истраживања, на жалост, још добио одговарајућу публикацију достојну своје вредности и значаја.
Сада се, срећом, указала прилика да се две засебне научне целине из пера двојице врсних познавалаца овога споменика објаве, па је тако Грачаница, најлепша задужбина краља Милутина, напокон добила своју монографију: узорно, потпуно и модерно конциповано дело које пржа сва обавештења о сложеним питањима њеног настанка, њене историје, архитектуре, живописа, као и о свим оним проблемима за које, у току више деценија показује радозналост не само наука него и остали поштоваоци уметности.