Госпођа Виловски

Маестрално склопљена прича о Србији, рату и човеку изгубљеном у времену

Бранко Милорадовић је мултиталентован човек, па у писању својих књига на најбољи начин користи и вештине, које само на први поглед немају додирних тачака са лите-ратуром. Ова опаска не може промаћи пажљивом читаоцу, који има утисак да читајући роман Госпођа Виловски гледа узбудљив филм. А узбудљивог филма нема без врхунске монтаже, која спаја и претапа кадрове у питку причу као што је ова коју нам нуди аутор.

Као искусан романописац, награђиван и као аутор књи жевности за децу – што је веома битан податак, Бранко поседује дар тако редак у нашој литератури: на релативно малом броју страница, необичном за савремене романо-писце, показати богатство језика и идеја. Зато сам чита-јући роман Госпођа Виловски, иако су тематски потпуно различити, стално на уму имао романе Уста пуна земље Бранимира Шћепановића и Зелена чоја Монтенегра Моме Капора. Бранко је као уман човек схватио да су електрон-ски медији и све већа брзина живљења учинили да просе-чан читалац тражи да и најсложенија прича буде презенто-вана кратко и питко. Зато је и Умберто Еко, пре неколико година, свој роман Име руже скратио за сто педесет стра-ница. А Бранко не мора да крати ни једну реч. – Вања Булић
На сразмерно скученом простору, Бранко Милорадовић успева да наративизује мноштво различитих амбијената, почев од вечите транзиције српског друштва и, посебно уверљиво, Другог светског рата у Србији, година које су му претходиле и послератне епохе. Богдан Сич, ретко пластично приказан и слојевит лик српског XXI века је управо јунак с којим је могуће пои-стоветити се, а то прижељкује већина домаћих читалаца романа о историји. – Игор Маројевић