Горски вијенац

је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језику и својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик. Тема Горског вијенца је истрага, односно истребљење потурица. Дело је написано после поеме „Луча микрокозма” a пре поеме „Лажни цар Шћепан Мали”.