Gorostasu u čast

“Čovek svašta pomisli, mnogo toga hoće i uvek se nada. Srećni ostaju oni koji mogu čvrsto da uhvate svoj svet snova i da ga lucidnošću i samokritičnošću proseju kroz sito stvarnosti.”

…Pre ili kasnije, svačije ruke će vezati ili oslobađati karakteri, opredeljenja, tvrda uverenja. Kada su uverenja tvrda, a savest nežna sve sluti na visoku cenu koja će biti plaćena. Junaci će cenu plaćati, ali će im i biti plaćano.
Ipak, život ne bi bio onakav kakvog ga prepoznajemo da tuga ne upozorava sreću i da sreća ne ume da uteši tugu. U svakom srcu će ostati da živi nada da će dosegnuti željeno čak i ako ime pobede bude napisano malim slovima.
Redove romana „Gorostasu u čast“ ispraća žar u očima koji ostaje da gori zbog reči izrečenih u priči o ljudskosti, časti, moralu, plemenitosti, zbog reči koje otvaraju dveri i puštaju blaženstvo u suštinu nas samih…