Голуб у лављој кожи

Зоран Хр. Радисављевић за своје саговорнике обично бира личости дана (писце којима је изашла књига, сликаре којима је отворена изложба, и једне и друге овечане неком наградом).Наравно, међу њима има највише великих имена, оних који ретко дају интервјуе, те су и због тога занимљиви за новинаре.Али Радисављевић разговара и са ствараоцима са маргине, онима који нису у тренду, који живе у провинцији.Култура је по Радисављевићу, башта у којој цвета сто цветова, да употребим једну метафору која је била актуелна још у доба студенских демонстрација шездесет осме.Култура је вишегласје.Свако има право на својих пет минута славе.Разговор никоме не шкоди – разговор је мелем души.Није на наовинару првенствени задатак да вреднује, на њему је да пружи информацију, а време ће или већ неки други чиниоци све поставити на своје место.Тако се може рећи да Радисављевићеви интервјуи нису само галерија својеврсних духовних портрета, они су, посредно, и својеврсна хроника нашег културног живота.Хроника нада, уверења, несхватања, разочарења, јадања, апела, протеста...