Године учења Вилхелма Мајстера

Утисак који су Године учења оставиле на књижевну јавност Немачке, већ по природи самог дела, морао је бити друкчији од оног који су Јади младог Вертера, Гетеов први роман, имали двадесетак година раније. Пишчева еволуција огледа се и у поређењу наслова: корак од “патње” из које јунак не учи ништа, из које успева да извуче једино самубиство као крајњу консеквенцу, па до “учења”, процеса коме није потребан крајњи циљ као оправдање, који може да интегрише у себе патњу, заправо је пут од Стурм унд Дранга до Вајмарске класике, пут од појединца способног да живи једино у свету који је сам себи створио до појединца који увиђа да може да се оствари само ако се делатно придружи спољном свету. Године учења критика ће касније прогласити новом врстом, образовним романом...