Godine suđenja

"Milošević je, prema uverljivom svedočanstvu Miroslava Zarića , i moralno i pravno porazio Tribunal i njegove naredbodavce, na nekoliko ključnih frontova. Prvi je o razlozima i krivicama za razbijanje Jugoslavije. Najsažetije rečeno, Slobodan Milošević je najvažnijim faktorom razaranja jugoslovenske federacije označio strah „Amerike od pozitivnog primera na Balkanu“, koji je posle sloma „realnog socijalizma“, raspada Varšavskog pakta, a zatim i SSSR-a, moga pokazati da je „moguće postojanje
više nego jednog ekonomskog sistema „u svetu“. Zaturano i tabuisano, ovo tumačenje niko u Tribunalu nije osporio i ono danas u svetskoj javnosti ima ozbiljnih pristalica.

Drugo poprište na kojem je Milošević, uz saradnju svedoka i stručnih tumača, potpuno razorio zlu naremru celog antrisrpskog Zapada da njegovu politiku prikaže kao završni čin vekovne borbe srpskog naroda da na jugoistoku Evrope ostvari svoju hegemoniju nasilnim stvaranjem „Velike Srbije“, države neslobode, ugnjetavanja i denacionalizacije nesrpskih naroda.

I poslednja najteža otpužba protiv Slobodna Miloševića o njegovoj neporecivoj krivici zbog navodnih srpskih zločina nad nedužnim albanskim narodom na Kosovu i Metohiji, radi njegovog etničkog čišćenja, raspršivana je deo po deo svedočenjem kompetentnih direktnih učesnika i svedoka događaja."
Akademik Čedomir Popov