Године филозофског учења : један осврт

Ханс-Георг Гадамер, један од најзначајнијих немачких филозофа XX века, је више од пола века обликовао интелектуалне струје на важним немачким универзитетима (Вроцлав [данас у Пољској], Марбург, Лајпциг, Франкфурт, Хајделберг) и као студент и као универзитетски наставник. Он описује изузетне сусрете са Карлом Јасперсом, Паулом Наторпом, Николајем Хартманом, Герхардом Кригером, Карлом Левитом и посебно Мартином Хајдегером. Упознаје значајне личности као што су Рудолф Бултман и Макс Шелер, а у пријатељским је односима са Оскаром Ширером, Максом Комерелом, Хансом Липсом и Карлом Рајнхартом.

Гадамер елоквентно описује свој живот студента и универзитетског предавача у Бреславу и Марбургу. Након слома „Трећег рајха“ и под руском окупацијом, именован је за декана Универзитета у Лајпцигу, у чијој је мукотрпној обнови из физичких и интелектуалних рушевина учествовао. Убрзо затим прима и прихвата позив у Франкфурт, а 1954. на Универзитет у Хајделбергу, где је остао до своје смрти 2002, доживевши 102 године. Гадамерови живахни мемоари, први пут објављени уз велико признање 1977, сведоче о блиској повезаности његовог сопственог филозофског пута са великим интелектуалним струјањима прошлог века.