Радиофонска поетика Ратомира Дамјановића увек је била окренута вредностима истине и документарног сведочења. Идеали истине и критичког ангажмана су идеја водиља и ових текстова. Уопштено говорећи, есеји се баве језиком радија и реториком данас, и то из угла беседника који је тешко достижан у свом говорном виртуозитету. Полемике и чланци овог „шездесет осмаша" крећу од „друштвених гибања" тих година, преко штрајка Другог програма (април 1992) до сучељавања „данас и овде". Најбоље их препоручују њихови наслови: Леви марш удесно; Страх, без наде; Временска прогноза смрти; Сатирични точак историје; Шта би рекао Хајне? ; Посланица Гинтеру Грасу; Густ сплет лажи...