Гладан твоје лепоте

Кроз прозоре душе светлост ноћног неба,
Сећање пресвлачи предвечерје меко,
Из дубине тајне сила моћна вреба,
Извору планински, моја света реко!

Зиме ледне воле огњем да зачине,
Промиче ти тело кроз сенке дрвећа,
Из крошње се птица у небеса вине,
На махове душу испуни ми срећа.

По језику слаткасти мирис прашине,
Побеснеле ватре љубе само луди,
Остала си тајна, све моје тишине,
Сунце зору љуби, сунце зору буди.

Зиме ледне воле огњем да зачине,
Сећање пресвлачи предвечерје меко,
Из крошње се птица у небеса вине,
Извору планински, моја света реко!