Аутор: превод са руског Дејан Лучић
Страна: 319
► Остали детаљи

ПРЕДГОВОР АУТОРА
[издању на руском] из 1931. године

Ова књига је састављена од академских предавања. У низу огледа или поглавља ја сам настојао да прикажем и изражајније оцртам ликове великих учитеља и отаца Цркве. они су за нас, пре свега, сведоци католичанске вере, чувари васељенског предања. међутим, отачка литература није само недодирива ризница предања. Јер, предање је живот, и предања се изворно чувају само ако се увек изнова успостављају и живе. О томе сведеоче оци у совојим делима. Они показују да истине вере животворе и преображавају човеков дух, да се у искуству вере препорађа и обнавља човекова мисао. Они откривају истине вере у целости и стваралачком хришћанском погледу на свет. У том смислу светоотачка дела су за нас извор стваралачког надахнућа, пример хришћанске одважности и мудрости. То је школа хришћанске мисли, хришћанског мудрољубија. Ја сам се у својим предавањима трудио пре свега да уђем, и друге уведем, у тај стваралачки свет, у тај вечни свет нестарећег искуства и умовања, у свет незалазне светлости. Верујем и знам да се само у њему и из његаоткрива истински и прави пут ка новој хришћанској синтези, којој тежи и коју захтева савремена епоха. Време је да свој разум изнова оцерковимо и да за себе васкрснемо свештена и благодатна начела црквене мисли …