Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991... I и II

Из прве књиге:

У светској литератури двадесети век назван је веком „мега смрти”, веком политички санкционисаних масовних убистава, од стране држава и појединих колективитета. Два светска рата, револуције, грађански ратови, вођени током хладног рата, однели су нешто више од 170 милиона људских живота. Од тог броја око 80 милиона убијених били су ненаоружани цивили...

Међу мноштвом облика масовних уморстава у двадесетом веку, централно место припало је геноциду. Само у Другом светском рату, од 55 милиона људских живота страдалих у директној борби, или од бомбардовања, епидемије и глади, 10 милиона биле су жртве геноцида: Јевреји, Роми, Руси, Украјинци и око милион Срба.

Геноцид несумњиво има корене у тоталитарним системима, али ваља додати да то није аутоматски процес, нити се догађао у свим тоталитарним режимима подједнако. Геноцид није искључиви изум ни нацизма. Његов спектар је шири, досеже универзалне оквире, и различите друштвено-политичке системе.

Из друге књиге:

Геноцидни талас који је захватио српски народ у последњој деценији XX века, ушао у XXИ, догодио се при крају једне епохе – епохе хладног рата и у почетној фази једне нове епохе, у филозофском и нормативном смислу хаотичне, што захтева сложенији и суптилнији метод анализе. Другим речима, потребно је имати у виду фундаменталне промене које су се одиграле у свету у идеолошкој сфери и сфери практичне политике, која је изнедрила нове облике масовних уморстава.

Уз све различите идеолошке предзнаке који су пратили геноцид над српским народом 1941. и 1991, постоји једна црвена нит која их повезује. Хронолошки преглед геноцида над српским народом од 1941. до данашњег дана води ка једној синтези која омогућује генерацијама које долазе прегршт сазнања што су донедавно била табу тема; омогућује им изградњу адекватног механизма одбране против светских манипулатора, како би избегли погубне експерименте, олако прихваћене од генерације пре њих.