Гди Фрушка гора у Дунав силази : антологија

Лево се, као шестаром оцртана, савија зелена, сад већ и разнобојна Фрушка и губи се у модрој даљини. По њој су виногради а више њих грабици и буквици, где борави дивљач, у првом реду шумски краљ, јелен, чији се љубавни рик сад ори по свежем и по хладном зраку. За ловца најзгодније доба. Доле под Фрушком блиста се Дунав, сад модар, сад сив, како се таман на небу огледа. Тече он туда већ толико векова, сад бујан и мутан, сад тих и бистар. Крај његових обала мења се живот и тек по који столетњи храст њиха своје грање над њим и шапуће му: ниси ни ти онај исти, који си био пре; ја то гледим, а докле, не знам ни сам.
Милан Савић