Фреде, лаку ноћ

Октобарска награда града Београда.

Прва књига живог класика српске књижевности XX века, која је открила писца новог сензибилитета, оригиналне форме и језика, и универзалних тема у ликовима и доживљајима малих људи са периферије живота. Обухвата антологијске приче „Лилика“, „Богиње“, „Путник“, „Фреде, лаку ноћ“, „Гост“, „Богиње“ и „О томе како је остала флека“.

Писац је овој збирци, по први пут у овом издању, прикључио и причу „Генадије Задворски“.

„Добра књига мора да вас удари као песница у главу. Чини ми се да ако има књига којима та изрека пристаје, то су књиге Драгослава Михаиловића, почев од приповедака као што су Лилика, Гост или Богиње, па онда романа Кад су цветале тикве, до ових које је писао последњих десетак-петнаест година. То су књиге које доживљавате као снажан, и то сасвим одређен потрес.“ Љубиша Јеремић

„Прва књига овог писца, тј. збирка приповедака Фреде, лаку ноћ, показује како култивисана прича, сликајући преломне тачке живота појединих јунака, постаје симболизација доживљеног искуства. То се посебно добро види у поентама Михаиловићевих приповедака из ове књиге. Идући против идеолошке и поетичке струје свога доба, проза Драгослава Михаиловића блиска је концепту модернизованог или осавремењеног реализма и доказ тезе о овом, вечито живом стилу, односно реализму са стотину лица.“ Петар Пијановић

„Михаиловићеве приче су често тестаментарног карактера, што нарочито утиче на њихову драматичност, даје им тамну осенченост, појачава степен идентификације, и подвлачи оне тачке садржајне смислом, које безмало добијају значај аманета. Такве су приповетке ’Путник’, ’Богиње’, ’Лилика’, из збирке Фреде, лаку ноћ. Посебно када је реч о судбинским човековим ситуацијама, крећући се од индивидуалног ка општем, аутор проблематизује два велика питања – има ли човек могућност избора, и ко је одговоран за оно што му се дешава.“ Тијана Вуковић