Франц кафка: Снови

Спрега Кафкиног дела са ониричким светом је неоспорна, па ова збирка на очигледнији начин заправо поклања читаоцима – издвајајући снове из изворног контекста (првенствено писама и дневника), доносећи их као самосталне текстове – скровити крвоток у братству писања и снова. У записима снова одједном искрсава нови квалитет, чак нови карактер, раније непримећен код Кафке. У то ћемо се уверити кад се предамо овим сабраним сновима у чијем преводу је гледано да, верно се држећи оригинала, однос према присуству ониричког елемента у текстовима буде строжи и да буду избегнута нагађања због којих би се губило на извесности да је реч о сну а не тек о опонашању његове структуре. Пратеће напомене су тако усмерене да записе снова ситуирају у евентуални биографски оквир и укажу на могућне везе између снова и догађаја у Кафкином животу.