Фројд каже: “Када је психоанализа постала предмет дискусије и у Француској, Жане се лоше понео, показао је недовољно познавање ствари и служио се неприличним аргументима. Најзад сам га проникао и он је своје дело сам обезвредио, објављујући да када је говорио о ‘несвесним’ душевним радњама није тиме ништа мислио, то је било просто ‘уне фаçон де парлер’”. Често сам се питао како је Витгенштајн који је и сам, из својих разлога, сматрао да је “хипотеза о несвесном” само ‘уне фаçон де парлер’ и да пре ствара филозофске тешкоће него што решава научне проблеме, могао уживати онакву благонаклоност присталица фројдовске ствари.