Данас више нико неће устврдити да је античка традиција настала у време сеобе народа и да је поново васкрсла са покретом хуманизма; класични латинитет, који је цветао у доба Републике и у такозваној августовској епохи, за нас више није она права и аутентична антика, па ми настојимо да откријемо и друге трагове њеног деловања, а не само у оквиру цицероновског латинског и филозофског еклектицизма. Штавише, духовни покрет раног средњег века нам се приказује као једно додуше запетљано, али на крају ипак победоносно деловање позних античких идеја и установа, као једно особено, дубоко историјско и органско уоблилчавање тих идеја.