Филм о филму

Конгенијални и трагични торзо Александра Петровића (1929-1994) тек је, после многобројних покушаја тумачења и атрибуције, овом нарочитом и наочитом књигом Боре Драшковића сагледан и афирмисан као изградња сама. Није реч о тајнама, али свакако о дилемама које је незаобилазни српски и европски стваралац друге половине прошлог века, доживљавао као коб, као раздаљину, као саму блискост истовремено. Тајанствену тачку Петровићевог укупног стваралаштва Драшковић је видео као јединствени дотицај метафизике, поднебља, средњоевропског синдрома, напокон и оне рапсодије ништавила која се тако заводљиво чује у Скупљачима перја, Мајстору и Маргарити, Сеобама...

У разговорима и монолозима Боре Драшковића, вођеним на релацијама од Дероња и Сланкамена до историјских градова Хрватске и Словачке, Петровићева поетика, а можда баш и геопоетика, израња као моћан екран на коме настају и нестају светови, а кочија оберкригскомесара Гарсулија, налик на мртвачки сандук, и даље плута дном Панонског мора.

Драшковићева проницљива и усрдна пажња омогућила је настанак овог богатог есеја о слободи, филму, Икаровом лету ненадмашног Саше, пријатељаству и изабраном завичају.