Fantastične priče

Izbor „Fantastične priče“ Leopolda Lugonesa, jednog od najuticajnijih pisaca u argentinskoj istoriji književnosti, sadrži priče iz knjiga „Strašne sile“ („Fuerzas extraćas“, 1906) i „Kobne priče“ („Cuentos fatales“, 1924) i one objavljene u časopisima od 1897. do 1936. godine, počev od prve Lugonesove fantastične priče „Leptir?”.

Nastale u vreme kada se pozitivizmu kao dominantnoj filozofiji i realizmu kao vodećem književnom pravcu suprotstavljaju modernistička interesovanja za egzotično, okultizam i iracionalno, one problematizuju pozitivističke ideje i podrivaju temelje realistične verodostojnosti, u čijem se kulturološkom i estetskom normativnom okviru konstituiše književnost fantastičnog realizma kao suštinski subverzivni žanr.

Lugonesov fantastični univerzum šarolik je koliko i njegova interesovanja, u njemu figuriraju ezoterija, okultizam, teozofija, mitovi, narodna verovanja, hrišćanski motivi, ludaci i moderni magovi-naučnici, čarobni predmeti i buntovne, inteligentne ili osvetničke životinje kao subverzivni elementi unutar ustanovljenog prirodnog ili sociokulturnog poretka. Specifično za Lugonesa je to što natprirodne fenomene često izazivaju sami junaci, bilo naučnim eksperimentima, kršenjem božanskih zapovesti, prkosnim stavom ka onostranom, ili čak taštinom i ljubavnim nepromišljenostima.

Odvažni, radoznali ili cinični junak mora da prizna poraz pred silama koje ga nadilaze i koje ne uspeva sasvim da dokuči. Nastala u vreme pre modernih neofantastičnih preispitivanja žanra, koja su zamenila strah i nevericu pred natprirodnim fenomenima egzistencijalnim zamorom i rezigniranim prihvatanjem posunovraćene stvarnosti, Lugonesova fantastika još uvek odražava svet u kome su čuda odista čudesna, uzbudljiva i opasna i ostavljaju duboke a ponekad i kobne posledice na one koji ih iskuse.