Ex Ponto

Ivo Andrić je imao određene rezerve kada je bilo u pitanju objavljivanje ove knjige u izabranim ili sabranim delima za njegovog života. Pisac je imao na to pravo, kao i da te svoje lične razloge nikome ne objašnjava. Međutim, retko koji autor, manjeg ili većeg formata, na početku svoje karijere ima takvo delo koje na izvestan način predstavlja nacrt gotovo svega onoga što će doći kasnije iz njegove radionice. I nije to samo izbor tema i motiva, već i određena projekcija u preseku gde se naslućuje njegova imanentna poetika, kao i vrednosni sistem u kojem će on stabilno trajati do konca.

Pomeranjem književno-teorijskih granica i Ex ponto bi uskoro mogao biti razumevan kao kratki roman, o čemu se, između ostalog, govori u pogovoru ovog izdanja pod naslovom Prolegomena za veliko ljudsko delo.