Етика западних медија: Антисрпска пропаганда деведесетих година XX века

Избијање (или покретање) југословенске кризе, њени узроци и след привукли су, осим политичке, и велику пажњу светских медија, а затим и културне и научне јавности. Само за првих неколико година сведоци смо праве поплаве разноразних написа о југословенској кризи: стотина књига и хиљада текстова, међу којима доминира мемоарска литература бивших званичника, као и записа новинара - значи, актера збивања. Наравно, у томе мору мемоарске литературе, моногравија и чланака, има текстова како пристраних тако и оних из пера мање или више објективних аналитичара (историчара, политиколога, правника, социолога). Већина тих текстова оптерећена је, ипак, традиционалним предрасудама, опортунизмом и демагогијом њихових аутора, или пак интересима кључних актера догађања на овим просторима. Начин на који су написане готово све ове публикације, с малобројним изузецима - којих је, истина, како време пролази све више - доприносио је више замагљивању и искривљавању онога што се збило током разбијања/распада друге Југославије крајем 20. века него непристрасном истраживању и приказу узрока, следа и последица југословенске кризе.