У збирци Александре Грдинић, као у бајци, недостају имена јунака. Недостају простори и времена. Недостају датуми. Досегнут је висок ниво апстрактности, општости, лирског еквилибрија. (…)
Изврсна песма „Игра” говори о поступцима именовања и реименовање света. О томе да је све у игри и све је игра. Она се не може заставити, предвидети, нивелисати. Она сама себи поставља правила и сама је укида. Она је законодавац и поротник света. (…)
Ретко је када улог поезије живот. Поезија је често улог живота. У координантном систему времена и простора које нам је дато свако од нас се труди да буде геометар божанске хармоније и склада. Но, кратковекима какви јесмо, само реткима међу нама дато је да црта димензије невидљивог, разбарушеног простора поезије у себи. У збирци песама Александре Грдинић овај простор постаје видљив.
Бошко Сувајџић
Александрина поезија… садржи и ону димензију која је ретким ствараоцима дата, а то је спремност да се поезија пише са изворишта душе, без скривања иза прочитаног и доживљеног из „друге руке”, без позивања на ауторитете и несигурности која произлази из имитације.
Растко Лончар
Песничком псалмичношћу сабрала је све проживљене и наслућене истине и лажи; клонућа и узлете; поразе и победе свесна да лептири „само лете јер знају да за дан живе”. (…)
Срдачна, бритка, бунтовна, блага, даровита, маштовита и непомирљива именовала је љубав за „замандаљен небески језик” дарујући реч свима који умеју да воле.
др Јасмина Пивнички
