Епске песме

Јован Суботић је један од ретких писаца 19. века који је спевао епске песме и обновио њихову традицију. По узору на српску народну поезију, Суботић вешто користи десетерац и народни језик, а његове песме тематски, стилски и метрички одговарају духу народне српске књижевности. Одликују се драматичношћу збивања у описима мегдана, али не изостају и лирски елегични тонови, теме ропства, љубави, положаја жене у исламској заједници.