Епилог

Унапред морам да упозорим да је ова књига написана почетком седамдесетих, то јест у периоду такозваног “застоја”. Пресудно осећање које је постављало несавладиве препреке развитку и економије и културе - био је страх. Истина, то није било оно осећање које смо имали тридестих-четрдесетих, када је страх био у најужој вези са хапшењима, мучењима, стрељањима, са смртном опасношћу у свим њеним видовима. Али био је то чврсто устаљен страх, који као да се поносио својом стабилношћу, који је стезао у својој огромној шапи сваку нову мисао, сваки ма и најстидљивији покушај да се нешто измени. Био је то страх који је заустављао руку писца, кичицу сликара, откриће проналазача, предлог економисте.