Ова књига биће несумњиво подвргнута нападима. Приписиваће јој оно чега у њој нема, без обзира на то што је практично сав материјал на којем је заснована утемељен на документима, при томе на документима који су објављени раније и који нису изазвали критику.
Немогуће је назвати новим то запажање да "већина Енглеза не могу да владају а да не говоре при томе о својој надмоћи, и да су они увек били потајно узнемирени проблемом боје коже". Ово је запазио још Бенџамин Жове, предавач Оксфордског колеџа 1870-1893. године. Познато је и то да је, на пример, лорд Алфред Милнер, врховни комесар Енглеске у Јужној Африци, изјавио: "Управо британска раса створила је империју.... само британска раса способна је да је сачува", спомињао је он и "везе крви". Нису била откриће и сведочанства наклоности Хитлера према Енглеској, наклоности која се граничила са страхопоштовањем и која се испољавала, на пример, у подсмевању тежњама Индије према независности. Опште је познато (у крајњој мери тако је било раније), да се Хитлер одушевљавао Енглеском управо као расиста.