Књижевни енциклопедизам је текстуални простор дијалога, сукобљавања и преиспитивања разнородних знања, трагедија, жанрова, поетичких пракси и идеологија, суштински одређен тензијом између хетерогености и жудње за целином.
Од Раблеовог Гаргантуе и Пантагруела и Сервантесовог Дон Кихота роман је жанр у којем се енциклопедизам у књижевности понајпре испољава. Џојсови Уликс и Финеганово бдење усмерили су његово поимање ка питањима језика и наративних стратегија, односа према миту али и према модерној науци. Пинчонова Дуга гравитације, Павићев Хазарски речник и Воласова Бескрајна лакрдија суочили су се с новим изазовима (дез)интегрисања целине у хипертекстуалном свету.