Елефтериос Венизелос: Грчка, Балкан, Европа

Елефтериос Венизелос (1864-1936) је сигурно највећи грчки политичар још од Перикловог доба, у исти мах је један од најистакнутијих европских политичара у времену, које су обележили Бизмарк и Метерних. Ово Заводово издање, иначе дело грчког историчара Пападакиса, показује због чега је Венизелос и данас симбол и узор савременог хеленизма. О митским размерама које попримило сећање на Венизелоса, данас сведоче небројени споменици, бисте и статуе, подигнуте понајвише на иницијативе из самог народа, у знак захвалности и посвете овом великом ствараоцу и спаситељу грчке отаџбине. Био је природни вођа једног демократског и реформистичког народног покрета, у оквиру којег је изградио државне и друштвене институције које трају до данашњих дана. Био је признат од својих савременика, као политичар светског угледа, који је још тада видео значај европског уједињења. Какав је био однос овог грчког „оца нације“ према Србији и колико је његово учешће имало утицаја на грчко-српске односе, најбоље потврђује да чињеница да не много далеко од самог центра Београда, једна улица носи име Елефтериоса Венизелоса. У најдраматичнијим тренуцима за Србију, у Првом светском рату, супростављајући се политици свог краља, Венизелос је поштовања уговора са Србијом изједначио с питањем хеленске части. Остале су запамћене, тим поводом, његове речи: „Грчка је исувише мала земља да би починила тако велику подлост као што је издаја Србије зарад територијалне добити“.