Autor: Vlada Vasiljević
Strana: 74
► Ostali detalji

Pesnici nikad ne umiru. Fizički da, duhovno ne, već ostaju da žive zauvek obeležavajući nečije živote, nagoneći ljude da se vole, da puste suzu, da se nasmeju, političare da sa ushićenjem i ponosom izgovaraju reči iz nekih patriotskih pesama, glumce da vešto glume opis poeme koju prepričavaju.

Ja sam poeta. Tako kažu kritičari. Tako su rekli recezenti. Nikada sebi nisam davao titulu pesnika dok mi je ljudi iz sveta poezije nisu dodelili. Polako se navikavam na pisanje te magične reči : pesnik, ja pesnik.

I sada je pred vama jedna zbirka pesama u kojoj sam uložio – sebe. Svoje emocije, svaki atom mojih osećanja i to me jako raduje. Nekako

sebično kažem da sam zadovoljan, jer sve te pesme su ,,ja,, . Nekada sam bio i previše emotivan, nekada bezobrazno provokativam, naročito prema sebi samome. Kada kažem da sam zadovoljan mislim na to da se iz svake moje pesme izliva ljubav, koja čini život.  I tako su nastale sve ove pesme pred vama. Vaš sud je konačan, znam da je on za mene najbitniji. Jer na osnovu vašeg suda ove pesme će nastaviti da žive.

Na kraju želim da citiram rečenicu mog omiljenog pesnika Branka Miljkovića: ,,Poeziju će svi pisati, istina će prisustvovati u svim rečima,,.