Полазећи од значаја, перспективе и неопходности еколошког васпитања као најделотворније мере у заштити и унапређењу животне средине, у овој монографији ауторка нам представља школу као окружење у коме се (не) може развијати еколошка свест. Посебна пажња посвећена је наставним кадровима, нарочито учитељима, као непосредним реализаторима васпитно-образовног процеса и као узора који деца имају. Размотрени су и проблеми поседовања еко-педагошких компетенције наставника и (не)могућност њиховог стицања, као предуслова за квалитетан рад са ученицима у области еколошког васпитања и образовања у основној школи.