Ecce homo

Na­pi­sa­no pet-šest ne­de­lja pre pot­pu­ne pa­ra­li­ze, a za­če­to u jed­nom mo­men­tu lič­ne sve­ča­no­sti i sve­tle sun­ča­ne je­se­ni, Ec­ce ho­mo je bi­lo po­sled­nje de­lo Ni­če­o­vo, po­sled­nji grč sve­snog ži­vo­ta, ne „pred­go­vor ko­ji si­pa va­tru“ za jed­no no­vo stva­ra­nje, ne­go epi­log sve­ga što je on imao da dâ. “Ko sam ja? Čujte me! Ja sam Ovaj i Onaj. Ja nisam, na primer, nikakav bauk, moralno strašilo, ja sam, štaviše, suprotna priroda vrsti čoveka, koju je vrstu svet dosad obožavao kao punu vrlinu.”