Dželat

Veličanstven rukopis, koji vraća vjeru u snagu literature. Možda sve tamo od romana Kad su cvetale tikve Drago¬sla¬va Mihailovića u našoj književnosti nije bilo tako mo¬ćne proze. Ona, rekao bih, ispunjava dva bitna uslova svake umjetnosti – najprvo čitaoca pogađa kao maljem, a zatim mu tako omamljenom pokazuje kako život može biti uzbudljiviji, potresniji i fantastičniji od svake uobrazilje. Jer to što u strašnim vremenima proizvede, tj. stvori stvarnost, to mašta ne može izmaštati.

I još nešto – ovo nije nikakav tzv. postmodernizam; ovo je povratak tradiciji koju simboliziraju velika imena srpskog romana sa Andrićem i Crnjanskim na čelu.

Goran Babić

Roman o dželatu prvi je te vrste u srpskoj književnosti. Teška priča o ljudskom biću koje je postalo mašina za ubijanje. „Izvođač“ najmonstruoznijih radova priča o svom „poslu“ u ime ideje, „pravde“, s takvom mirnoćom kao da doista pripoveda po receptu „priča“ iz Hiljadu i jedne noći. Na to nam ukazuje i posve moderna struktura ovog jedinstvenog romana u srpskoj književnosti, koji dokumentarnim iskazima (da li su istorijski, ili su pak iz sveta modernog svetskog romana, filozofije, antropologije, etike itd.) prekida priču i pričanje i tako nam stvara privid o narativnom rukopisu koji je¬ste ispisivan kao da je reč o Šeherezadinom kazivanju. U izvesnom smislu, ta dokumentarnost kao da podseća na večnu temu, njena je neka vrsta istorije, od drevnih do modernih vremena; to je, prevashodno, istorija užasa jedne „ljudske du¬še“ koja prerasta u simbol bezdušnosti, mračna priča koju glavni junak kazuje s jezivom strašću, s takvom ubedljivošću da vam se pri čitanju ledi krv. Priča je, dakle, autentična, pričalac je doista ispričao istoriju svoje „duše“ – od dželata do odgajivača cveća...

Ono što je u ovom trenutku važno podvući povodom prvog Gavrilovićevog romana jeste ta čudesna eksplozija narativne energije koja nam otkriva izuzetnog pisca pekićevsko-selimovićevsko-andrićevskog tipa.

Gojko Tešić

Sa ovom potresnom knjigom okusio sam nesanicu koja nam ne dopušta da od čovekovog zla odvratimo pogled. Nesumnjivo zasnovan na istinitim kazivanjima i verodostojnim dokumentima, Gavrilovićev moćni roman nas, prvi put uvodeći na veliku kapiju u srpsku književnost lik dželata, upoznaje s nepisanom, tajnom ovda¬šnjom istorijom koju nipošto ne bi treδalo zaboraviti, jer ona nikad nije bez svojih dalekosežnih uticaja na javu sadašnjih i budućih trenutaka našeg života. Po mnogo čemu zagonetna figura dželata u ovom jedinstvenom štivu, sazdanom u tesnacu između smrti i pričanja, držaće vas od prve do poslednje stranice bez daha. Barem sam ja bio opčinjen ponorima tog stravila za kojim često tragamo među drugima dok ono vreba u nama.

Jovica Aćin