Двојеж; Двојеж читати све одједном, без прекидања

„У идеалном случају, упоран унутрашњи рад на сублимацији негативних осећања, на ускрсавању након пораза, не би био лудило, него њихова стваралачка интеграција. Да ли је афирмација среће, упркос знању о пропасти која свакодневно вреба, боља од обезвређивања живота и приањања за несрећу? Да ли је инсистирање на љубави у свету без љубави лудост? Или баш напротив, највиши облик здравља? Стојановић жели да нас увери: није луд човек који замишља да је у проблематичном свету могућа срећа путем љубави, већ мора бити луд човек који замишља да живот без љубави може бити срећан.“
Катаринa Вешовић (Из Поговора дела)