Dve Mice i Novi Beograd

Dobitnica regionalnih nagrada Meša Selimović i Žensko pero.


Iz sazvežđa hit romana Kaja, Beograd i dobri Amerikanac i Mica, Beograd i odvratni Britanac, stiže nova uzbudljiva priča sa voljenim junacima, obogaćena vedrinom jedne fascinantne devojčice.

Mica Đurđević, kontroverzna predratna beogradska književnica i učiteljica mačevanja, na pragu ozbiljne starosti konačno stiče najbolju prijateljicu – koja se takođe zove Mica i ima dvanaest godina!

Njihovo druženje isprva se uglavnom vrti oko knjiga, jer devojčica neumorno čita, rado i lako piše. Dogovoriće se da napiše roman uz uredničku pomoć mnogo iskusnije Mice, koja je savetuje da na papir stavi sve što joj padne na pamet, a događaji će se već desiti sami od sebe.

I zaista, s dolaskom nadasve turbulentne 1968. godine, počinju da se dešavaju brojni preokreti, protesti i neredi, kako belosvetski tako i domaći. Zaokupljaju apsolutnu pažnju obe Mice: one starije, već umorne od istorije koju je živela, ali i izuzetno promućurnog i radoznalog deteta koje u školi krišom čita Politiku, gleda Dnevnik i pokušava da shvati društvo u kome živi.

„Novi roman Mirjane Đurđević je komično-poučna bajka o rađanju Novog Beograda iz duha jednog ženskog intergeneracijskog prijateljstva koje se rađa na prvi radoznali pogled. Junakinje jedna drugu uče i istoriji sveta, i pisanju o svetu. Dve Mice se jedna drugoj otvaraju polako: jedna je odavno naučila da bude nezavisna, preduzimljiva i odlučna, druga te lekcije tek uči. Ova mala istorija velikog prijateljstva istovremeno je revolucionarna pedagoška poema o važnosti razmišljanja, propitivanja i zdrave sumnje.“

– Vladislava Gordić Petković

---

24.12.2024.

Ana


Eh… A što ne „Nova Mica i novi Beograd”?

Dobro nam znana Mica, nakon svojevoljne višedecenijske poluizolacije, reč predaje podmlatku Mici, učenici na više frontova: škola, istorija, vesti, kuhinjica, porodica, rodbina, prijatelji, simpatije, rečnik, pisanje, čitanje - ljudi i između redova. Kroz njenu vizuru ćemo se prisetiti dinamike između „naše” Mice i Save, a i upoznati njene roditelje - još jedan knjiški dokaz da se suprotnosti privlače. Oživeće tadašnji novi Beograd, koji ima sve više izgrađenih škola, Rašu Popova u TV dnevniku, lejlande na ulicama, „zapad” u komisionima, a poprište će biti i Novi Beograd, probuđena „spavaonica”.

Roman nije ono što sam očekivala. Potrajalo je dok ga nisam prihvatila, saživela se. Pojedine fraze i scene su mi se duboko urezale, većina uz veliki osmeh, a poneke uz kondenzovanu setu, npr. Mica u dvorištu i grudve snega.

Iskreno, volela bih da se roman pretoči u film, porodični baš.

Hvala „Mici” što je u pravo vreme „izvukla rukopis iz fascikle”.