Дванаест портрета

Интимно, дневничко сведочење писца Времена смрти и Деоба о својим савременицима, међу којима су неки били његови блиски пријатељи, истовремено је и сведочанство о златном добу југословенске књижевности и њеним корифејима.

Успомене, сусрети, разговори и спорења чине основно ткиво овог понекад есејистичког, понекад полемичког, али увек интригантног штива, у које је Ћосић уткао портрете дванаест писаца. Њихова имена говоре сама за себе:
 
Милош Црњански
Меша Селимовић
Иво Андрић
Васко Попа
Оскар Давичо
Скендер Куленовић
Борислав Михајловић Михиз
Миодраг Булатовић
Бранко Ћопић
Момо Капор
Антоније Исаковић
Мирослав Крлежа

„Водећи нас кроз велике класике, Ћосић у овој заиста занимљивој и посве контроверзној књизи, прелама епоху која је обележила животе тих класика, њихова дела и њихове читаоце. Земља у којој су стварали је нестала, али оно што су у тој земљи створили Меша, Андрић, Ћопић, Булатовић, Михиз, Попа, Скендер, Исаковић, Капор, јунаци ове књиге и Ћосићеви пријатељи, остало је и трајаће док год буду постојали српска култура и српски језик.“ (Из поговора Марка Крстића)